NAJBOLJE JE ČUVAO ZA KRAJ - Jorgos Kanelis

Šta znači odrastati u svetu u kojem se duhovnost i telesnost sudaraju, a žena postaje i raj i iskušenje? Kako dečak iz mirne Kavale uči da razume život – kroz pogled na žene koje su istovremeno majke, sestre, ljubavnice, uteha i tajna? Kanelis stvara sliku žene kao poslednjeg pribežišta čoveka – mesto gde se završava lutanje, ali i gde počinje čežnja.

U plavoj tišini grčkog primorskog grada, jedan dečak započinje unutrašnje putovanje. Posmatra žene oko sebe – nežne i surove, blage i nedostižne – i kroz njih otkriva svet:
– majka kao mir i početak,
– sestra kao blizina i bol,
– ljubavnica kao strast i nemir,
– žena kao simbol lepote, utehe, ali i trenutnosti života.

To nije priča samo o ljubavi, već o sazrevanju: o pokušaju da se shvati gde prestaje telo, a počinje duša. 

Zašto se čitalac prepoznaje u ovoj knjizi?
– jer govori o prvoj tihoj zbunjenosti pred lepotom,
– o pokušaju da se razume smisao života kroz drugo ljudsko biće,
– o večitoj ljudskoj potrebi za istinom, toplinom i prihvatanjem.

Citati za izdvajanje:

Žena je bila moj prvi hram i poslednja tajna.
U svakom njenom pogledu bilo je pola spasenja, pola padanja.
Shvatio sam – čovek ne traži savršenstvo. Traži nekog ko će mu tiho reći: tu sam.