Pisma ženama – Sergej Dovlatov

Čovek koji ne prestaje da bude pisac ni kada piše privatno — jer mu je humor istovremeno stil, odbrana i način da ne prizna poraz i bol.

U obraćanjima ženama ima ljubavi, udaljenosti, čežnje, ironije, umora, samopodsmeha i one posebne nespretnosti pred bliskošću koju Dovlatov često prikriva duhovitošću. On retko govori uzvišeno, jer ne veruje u velike poze. Njegova nežnost najčešće dolazi sa strane, kroz šalu, kratku opasku, naglo priznanje ili ciničnu rečenicu iza koje se odmah oseti da je bol mnogo veći nego što želi da pokaže.

Prepiska prati život između Lenjingrada, samizdata, pritiska sovjetske stvarnosti, emigracije, Beča, Njujorka i kasnog književnog priznanja. Ali ovo nije uredna autobiografija, nego rasuta mapa jednog glasa: čoveka koji piše ženama, prijateljima, svetu i sebi, pokušavajući da sačuva slobodu u jeziku čak i onda kada mu život stalno izmiče iz ruku.

Ovo je knjiga o ljubavi, ženama, emigraciji i pisanju, ali pre svega o čoveku koji je od vlastite ranjivosti napravio stil dovoljno lak da nas nasmeje — i dovoljno tačan da nas posle smeha zaboli.