Pokojni Matija Paskal – Luiđi Pirandelo

Šta biste uradili kada biste u novinama pročitali da ste mrtvi?

Postoje trenuci kada čovek poželi da nestane iz sopstvenog života: iz kuće, braka, dugova, navika, porodičnih svađa i tuđih očekivanja. 

Matija Paskal dobija tu nemoguću priliku — svet ga smatra mrtvim, a on može da postane neko drugi. Ali Pirandelo pokazuje da sloboda bez korena može brzo postati nova vrsta zatvora: ako niko ne zna ko ste, možda ni vi više ne znate gde stvarno pripadate. 

Matija Paskal na početku romana deluje kao čovek koji je izgubio pravo na sopstveni život. Nesrećan je, sputan, zarobljen u kući i porodici, u malom svetu koji ga guši. Njegov beg izgleda kao pobuna protiv svega što ga je oblikovalo protiv njegove volje. A kada mu slučajnost podari novac i još veći dar — vest o sopstvenoj smrti — Matija poveruje da mu se otvorila mogućnost potpunog oslobođenja. Ako je za druge mrtav, onda više ne mora nikome da polaže račune.

Ali Pirandelo upravo tu preokreće priču. Matija menja identitet, menja izgled, pokušava da živi kao novi čovek, ali ubrzo shvata da čovek bez zvaničnog imena ne može lako voleti, posedovati, braniti se, pripadati, pa čak ni postojati pred drugima. Ono što je izgledalo kao oslobođenje od starog života postaje nevidljivi zatvor. Nije dovoljno odbaciti prošlost da bi se stekla sloboda; čovek mora imati i mesto u svetu, odnos sa drugima i lice koje nije samo maska.

Pokojni Matija Paskal je zato mnogo više od neobične priče o čoveku koji je proglašen mrtvim. To je roman o identitetu, iluziji slobode, društvenim ulogama, braku, porodici, slučaju i nemogućnosti da čovek jednostavno pobegne iz sopstvene sudbine. Pirandelo piše sa humorom, ironijom i filozofskom dubinom, pokazujući da naše ime može biti teret, ali i oslonac; da nas društvo guši, ali nas i čini vidljivima; i da „novi život“ nije uvek novi početak, nego samo drugačije uređena samoća.

„Bio sam, dakle, mrtav. I mogao sam početi iznova. “