Požuda – Elfride Jelinek

Knjiga koja odbija da požudu predstavi kao slobodu — hladan, težak i namerno neugodan tekst o telu koje je pretvoreno u tuđi posed.

Svima nam je poznato koliko društvo ume da ulepša ono što se događa iza zatvorenih vrata. Reči kao brak, dom, želja i pravo ponekad zvuče mirno samo zato što ne gledamo ko u njima ima moć, a ko telo. Ova knjiga dira upravo tu nelagodu. 

Jelinek piše protiv jezika koji je naučio da nasilje sakrije pod rečima želje. U njenom svetu žensko telo nije romantično obasjano, nego izloženo, korišćeno, imenovano i potrošeno. 

Ovo nije knjiga koja želi da zavede čitaoca. Ona želi da mu pokvari udobnu predstavu o braku, erotici i želji tamo gde iza lepih reči stoje prisila, vlasništvo i moć. Jelinek piše o ženi čije telo nije prostor slobode, nego mesto na kojem se svakodnevno upisuje tuđa volja.

Zato je čitanje teško: jer roman ne dopušta da se nasilje prevede u strast, niti poniženje u ljubav.