ПРАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА - Митрополит Јеротеј Влахос

Митрополитот Јеротеј Влахос пружа оди на питање како животи православно во ери недостатачка време, стале журбе и потребе за промена. Његови спаси не популаризирање време, веќ наш поживување да се вратиме Свети Очима и познати најдоблем искуству душе, срца и ума. Автор не спасија: Свето оце и спасено западно психологија. Ова књига се темељи на искусување Отача кои су најдубле изразили истински, незаблудни, скривени живот во Христос.

Авторски права пут ка смирени и обожени, истичуци да нема други пута осим повратка суштини православне вере, без обзира на савремените трендови кои кокетираат со духовношќу Цркве и модерним психолошим теорија. Књига се темељи на искуству Свети Отача кои су најаутентични изразили истинит, незаблуѓен, скривен живот во Христу.

Osnovna načela pravoslavne psihoterapije

Kada sam pisao o „Pravoslavnoj psihoterapiji“ nisam uspostavio novi sistem. Једноставно сам сумирао учења Отача Цркве о тераписки информации. U onome što sledi navešću neke osnovne principe, koji se mogu pronaći u svetootačkom bogoslovlju o chovekovoj terapiji.

а) Ум и речи

По учен Св. Максима Исповедника, Св. Јована Дамаскина и друга отаца Цркве, људска душа поседуе рационално и умну енергија, цв. разум и хм. Ovo su dve razlicite energije koje nisu identične i koje imaju drugačiju misiju. Умна енергија (ум) шесте орган кроз кој човек комуникира со Богом и рационална енергија (разум) која има знам и комуникации со творевином.

Kod praroditelja pre pada um je delovao prirodno, primao je blagodat Božiju koja se prenosila preko uma u telo i na nerazumnu tvorevinu. Овако, човеков интелект имао е исправан концепт јер е прихватао благодатно просветлување и ума. Св. Максим Исповедник има да ум виде ствари, посебно Бога, исправно, док просвеќени интелект артикулише искуства добиена од ума.

Nakon praroditeljskog greha um je bio pomračen i poistovećen sa intelektom, stratima i sredinom, како otac Јован Романидис има. Дакле, ум више није во стану да буде во заједници со Богом и да спознае Бога. Така су настали религија и рационализам.

Дакле, православна психотерапија се првобитно бави помрачени умом и покушава да га поврати во природно станје и доводи га у стани увидишене природе така да добра знање о Богу. Na ovaj način ceo čovek je posvećen. Дакле, приоритет православне психотерапија није невролошки систем нити само осеќања. Она има за циљ добро функционирање уме енергетско душе. Kroz ovu perspektivu postoje promene koje se dešavaju u ljudskom postojanju. Модерна психологија и психотерапија се разликува од „православне психотерапија“ јер оне не знае функцију ума, кои је во супротности со природување или по природи или превазилази природа; уствари, еден чак и не знам што е ум.

Karl Marks opisuje religiju kao „ekonomsko otuđenje“. Prateći Fojerbahovu analizu, on je stvorio svoju sopstvenu teoriju o religiji prema kojoj ekonomski faktor ulazi na scenu, čovek postaje otuđen zbog religije i stoga mora biti oslobođen nje. Марксова основна теорија е да е „религија уздах угнјетаваног биќа“, и тоа е разлог зашто е она „опијум за народ“, кои пати под тешким економски услуги. Човечанство би требало да оди ове заблуде о свом стану. Дакле, Маркс верује да неправено друштво доводи до даде и зато настаје религија. Znači da čovek mora da se bori da transformiše društvo i ovo se dešava kroz revoluciju proleteriata. Kada društvene clase budu ukinute onda će nestati religija.

Frojd opisuje religiju kao „psihološko otuđenje“. Prateći analize pomenutih pisaca, a posebno Fojerbahove teorije, on vidi religiju kao projekciju ljudske psihe do superiornih snaga. Дакле, он тумачи религију кроз сукобе у људској психи, не кроз друштвене конфликте. Човек има потребу да работи верование во народните сили кои га биле како би избегао опасност кои га угрожаваат. Iz toga sledi da je religija beg od stvarnosti, odbacivanje pravog bola, nemogućnost da se prevaziđe strah od smrti i neizvesnost. To je zapravo iluzija.

Митрополит нафпактоски Јеротеј

ПРАВОСЛАВНА ПСИХОТЕРАПИЈА - Митрополит Јеротеј Влахос