Pripovetke - Pisma – Laza K. Lazarević

Celokupno delo pisca malog opusa i velike unutrašnje mere — klasika o porodici, časti, ljubavi, bolesti, savesti i građanskom svetu XIX veka. Uvek je u središtu čovek koji nešto prećuti, otrpi, odlaže ili plaća cenom sopstvene sreće.

Njihova snaga je u meri, u uzdržanoj rečenici i u malom pomeranju osećanja koje promeni čitav život. Junaci često stoje između onoga što žele i onoga što duguju porodici, običaju, časti ili sopstvenom poimanju dužnosti. To je književnost unutrašnjeg pritiska: čovek možda ne pravi veliki spoljašnji gest, ali se u njemu već odigrala drama koja ga zauvek menja.

Junaci često stoje između srca i obaveze: između ljubavi i porodice, lične sreće i dužnosti, želje i savesti. Ne bune se glasno, ne ruše svet oko sebe, ne izgovaraju uvek presudnu rečenicu. Ali se u njima sve već prelomilo.

Zato ove priče ostaju žive: u njima se velika osećanja ne pokazuju velikim rečima, nego se nose, trpe i pamte. Uz pripovetke, pisma dopunjuju sliku čoveka iza književnosti — lekara, obrazovanog intelektualca i pisca koji je znao da najdublja drama često ne stoji u događaju, nego u onome što čovek prećuti.