Puškinova brda – Sergej Dovlatov

On vodi turiste kroz Puškinov svet.

Govori o velikoj književnosti, istoriji, geniju, nacionalnom ponosu.
A njegov sopstveni život se za to vreme raspada sasvim obično: brak, alkohol, emigracija, nemoć, podsmeh sebi. 
Puškinova brda su knjiga o tome kako je ponekad najteže govoriti o veličini dok se u nama sve oseća malo i promašeno.

Svima nam je poznat osećaj da stojimo pored nečeg velikog, a da se naš mali život svejedno raspada. Knjige, muzeji, tradicija i veliki pisci mogu dati smisao svetu, ali ne mogu umesto nas rešiti ono što smo sami pokvarili.

Dovlatov ne ruši Puškinov mit grubo. On ga spušta u svakodnevicu: među vodiče, posetioce, banalne razgovore, službene priče i čoveka koji mora da govori o veličini dok sam nema osećaj da živi veliko. Upravo tu nastaje humor — ne iz nepoštovanja, nego iz sudara kulture i života.

Boris Alihanov je dovlatovljevski junak u punom smislu: inteligentan, samoironičan, slab, duhovit, sklon piću, svestan sopstvene promašenosti i ipak sposoban da iz toga napravi rečenicu koja spasava bar malo dostojanstva.

Ovo je knjiga o književnosti, ali i o odlasku. O mestu koje čuva prošlost, dok se čovek sprema da napusti zemlju. O velikom pesniku kao pozadini za vrlo ljudsku odluku: šta uraditi kada više ne možeš ostati, a ne znaš da li negde zaista možeš otići.