Ratni pilot – Antoan de Sent-Egziperi

Postoje trenuci kada čovek radi ne zato što veruje da će promeniti ishod, nego zato što ne sme da izda ono što ga čini čovekom.

Ratni pilot govori upravo o takvom času. Let ka Arasu nije samo vojna misija, nego unutrašnji ispit: da li pojedinac još pripada drugima, zemlji, prijateljima, mrtvima, živima i smislu koji ga nadilazi — ili se u strahu zatvara u sopstveno preživljavanje. 

Egziperi u Ratnom pilotu polazi od stvarnog događaja: izviđačke misije iz maja 1940. godine, kada kao pilot francuske avijacije dobija zadatak da iz vazduha fotografiše položaje nemačke armije oko Arasa. Ali njegov tekst ne ostaje na vojnom izveštaju. Detalji leta, instrumenti, visina, opasnost, neprijateljska vatra i povratak sa ivice smrti postaju okvir za nešto mnogo veće: meditaciju o porazu, zajednici, odgovornosti i čovekovoj potrebi da njegov život ne bude samo biološko trajanje.

U ovoj knjizi nema lakog junačenja. Egziperi dobro zna da se Francuska povlači, da su zadaci često uzaludni, da ljudi ginu u poretku koji više ne može da ih zaštiti. Ali upravo zato Ratni pilot ima takvu moralnu snagu. On ne traži smisao u pobedi, nego u vezi između ljudi. Čovek nije samostalno ostrvo koje treba samo da preživi. On je deo posade, eskadrile, naroda, jezika, zemlje, lanca odgovornosti i ljubavi. Kada to nestane, poraz više nije samo vojni — postaje duhovni.

Egziperi piše kao pilot, ali i kao mislilac koji u ratu prepoznaje krizu civilizacije. Njegov let kroz opasnost nije avantura, nego bolan pokušaj da se usred raspada potvrdi ljudsko dostojanstvo. Zato Ratni pilot ne pripada samo ratnoj književnosti. To je knjiga o tome šta znači biti čovek kada istorija postane nasilje, kada razum više ne nudi utehu, kada telo želi da preživi, a duh zna da se bez smisla ne može živeti.

U avionu, iznad zemlje koja gori, Egziperi ne vidi samo vojni poraz. Vidi pitanje civilizacije: da li čovek još može da živi za nešto veće od sebe?
„Rat nije avantura. Rat je bolest. “