Sama – Bora Ćosić

Šta ako je ceo svet pozorište — ali ne svečano i uzvišeno, nego svakodnevno, smešno, umorno i potpuno ljudsko?

Ulica glumi ulicu. Putnici u tramvaju glume putnike. Gledaoci u bioskopu predstavljaju gledaoce. Opera i zoološki vrt odjednom se ogledaju jedno u drugom: tamo rešetke, ovamo gvozdena zavesa; tamo urlik, ovde arija.

Sama Bore Ćosića je roman jednog ženskog glasa koji svet posmatra iz svog unutrašnjeg bioskopa. Junakinja je sama, ali njena samoća nije ćutanje. Ona govori, povezuje, premešta, ironizuje i u običnim prizorima vidi veliku predstavu života. Kod Ćosića čak i najobičnija scena ima svoj mali pozorišni aparat: malo smeha, malo tuge, malo apsurda i mnogo ljudske istine.

Roman se ne razvija pravolinijski, nego kao tok svesti: kroz misli, sećanja, književne duhove, asocijacije, pozorišne slike i iznenadne uvide. 

Ovo je knjiga za čitaoce koji vole književnost kao lavirint, ne kao ravan put. Ne čita se da bi se „saznalo šta se desilo“, nego da bi se ušlo u svest koja od sveta pravi scenu, od sećanja film, a od života čudnu, duhovitu i krhku predstavu u kojoj ipak ostaje mogućnost slobode.

„Ostajao nam je sam život i njegova puna sloboda.“

Čitajte kada želite roman unutrašnjeg govora, ironije, samoće i pozorišta svakodnevice — knjigu u kojoj žena iz poslednjeg reda sopstvenog bioskopa gleda svet i još uvek uspeva da ga pretvori u slobodu.