Sloboda od poznatog – Džidu Krišnamurti

Najveći zatvor ponekad nije spolja, nego u onome što već znamo: u strahovima, navikama, autoritetima, slikama o sebi i zaključcima koje nosimo iz prošlosti.

Čovek često misli da slobodno bira, a zapravo živi kroz obrasce koje je nasledio od porodice, kulture, religije, politike, povreda, iskustava i tuđih očekivanja. Njegove reakcije postaju automatske, odnosi se ponavljaju, strahovi se brane kao istine, a um se stalno vraća poznatom — čak i onda kada ga upravo poznato drži u sukobu, nemiru i unutrašnjem ropstvu.

Ova knjiga ne nudi novu metodu, utehu ni sistem. Naprotiv, upozorava da svaki sistem lako može postati novo ropstvo ako ga prihvatimo umesto da sami vidimo šta se događa u nama. Zato je njen poziv radikalan: posmatrati bez bežanja. Posmatrati strah, želju, nasilje, poređenje, tugu, ljubav, smrt, odnose, misao i slike koje nosimo o sebi i drugima.

Šta ćete pronaći u ovoj knjizi:

• poziv na unutrašnju slobodu, ne kao ideju, nego kao neposredno viđenje onoga što jeste;

• preispitivanje autoriteta, tradicije, religije, ideologije i ličnog iskustva, kada postanu obrasci koji nas zatvaraju;

• razumevanje veze između unutrašnjeg stanja čoveka i spoljašnjeg sveta, jer nasilje, strah i podela ne počinju samo u politici, nego i u ljudskoj svesti;

• pitanja o strahu, želji, ljubavi, smrti, odnosima i mislima, bez gotovih odgovora;

• knjigu koja ne traži sledbenika, nego pažljivog čitaoca spremnog da pogleda sebe bez izgovora.

Ovo je knjiga za one kojima nije potrebna još jedna tehnika samopomoći, nego ozbiljno preispitivanje svega na čemu grade svoj pogled na sebe, druge i svet. Njena snaga je u tome što ne dopušta lake izlaze: sloboda ne dolazi kroz prihvatanje novog autoriteta, nego kroz jasno viđenje mehanizma koji nas drži vezane za poznato.

„Razumevanje sebe samog je začetak mudrosti.“

Čitajte kada želite da stanete pred sopstvene strahove, odnose, misli i nasleđene obrasce bez ukrasa i bez bežanja. Da li zaista tražimo slobodu — ili samo sigurniji oblik poznatog u kojem više ne moramo da vidimo šta se stvarno događa u nama?