Solaris – Stanislav Lem

Čovek često misli da istražuje svemir kako bi upoznao drugo. Ali šta ako ga drugo ne primi razgovorom, nego mu vrati ono što je najdublje potisnuo?

Šta ako vanzemaljska inteligencija ne govori našim jezikom, ne traži našu pažnju i ne potvrđuje našu veličinu, nego nas suoči sa krivicom, gubitkom, ljubavlju i uspomenama koje nismo umeli da sahranimo? Solaris govori upravo o toj granici: mestu gde nauka dolazi do nepoznatog, a čovek do sopstvene rane. 

Na stanici iznad Solarisa decenijama se razvijala posebna naučna disciplina — solaristika. Ljudi su pokušavali da razumeju okean koji prekriva planetu, njegove čudne oblike, kretanja, reakcije i mogućnost da je pred njima inteligencija koja ne liči ni na šta poznato. Ali što više proučavaju Solaris, to jasnije postaje da naučno znanje ne mora značiti i razumevanje. Planeta ne odgovara kao sagovornik, ne ponaša se kao neprijatelj i ne pristaje da bude predmet koji čovek može uredno opisati, klasifikovati i osvojiti.

Kada Kris Kelvin stigne na stanicu, zatiče posadu u stanju psihičkog rasula. Posle agresivnih eksperimenata nad okeanom, na stanici se pojavljuju „posetioci“ — materijalizacije najdubljih, najbolnijih i najintimnijih sadržaja iz ljudske svesti. Kelvin se susreće sa svojom mrtvom ženom Hari, i tada se roman iz naučne misterije pretvara u potresnu priču o krivici, ljubavi, nemogućnosti zaborava i pitanju da li je ono što vidimo pred sobom zaista biće ili samo odraz naše savesti.

Solaris je velik upravo zato što ruši očekivanje da će kontakt sa vanzemaljskim životom potvrditi ljudsku nadmoć. Lem pokazuje da je čovek možda sposoban da putuje kroz svemir, gradi stanice i stvara nauke, ali nije nužno sposoban da razume ono što je zaista drugačije. Još teže: možda ne ume da razume ni sebe. Zato je Solaris istovremeno roman o kosmosu i o unutrašnjem svetu, o nauci i nemoći, o ljubavi i krivici, o granici između stvarnog bića i slike koju nosimo u sebi.

„Ne želimo da osvojimo kosmos. Želimo samo da proširimo Zemlju do njegovih granica. “