Strankinja: roman – Sergej Dovlatov

„Kulturom se bavio iz pragmatičnih razloga, a ženama – nesebično.“

Roman o ženi koja u emigraciji pokušava da sačuva sebe — Dovlatovljeva nežna i ironična priča o ljubavi, tuđini, ruskoj zajednici i životu koji se nastavlja i kada čovek više ne zna gde pripada. 

Odlazak u drugu zemlju ne znači da čovek odmah postaje novi čovek. Dovlatov to zna bolje od mnogih: emigranti menjaju kontinent, ali sa sobom nose jezik, nervozu, humor, porodične mitove, stare uvrede, navike i potrebu da od svake nevolje naprave priču. Strankinja je roman o tuđini, ali bez velike patetike — jer kod Dovlatova se i najteži osećaj usamljenosti često pojavi sa ironičnim osmehom.

U središtu je Marusja Tatarovič, žena koja u Njujorku pokušava da pronađe svoje mesto među ruskim emigrantima, ljubavnim zabludama, nesporazumima, usamljenošću i željom da ne izgubi dostojanstvo. Ona nije idealizovana junakinja iz velike priče o emigraciji, nego živa, ranjiva, ponosna i nesavršena žena koja greši, traži sigurnost, brani se ironijom i pokušava da ostane svoja u svetu koji joj stalno izmiče.

Oko nje je mali emigrantski kosmos: pisci, novinari, kulturni poslenici, sitni prevaranti, zaljubljeni, razočarani i izgubljeni ljudi koji su promenili kontinent, ali ne i svoje slabosti. U tome je posebna toplina ove knjige: tuga se ne izgovara svečano, nego prolazi kroz razgovore, komične scene, ljubavne promašaje i anegdote kojima se čovek brani od praznine.

Ovo je roman o tuđini bez patetike — o ljudima koji su otišli daleko, ali su sa sobom poneli sve ono od čega su mislili da beže.