Akimudi: neljudski roman – Viktor Jerofejev

Roman o Rusiji koja više nije država nego mitološki kvar — svet u kojem mrtvi ustaju, živi ratuju sa sopstvenom prošlošću, a novi bog liči na kiborga rođenog iz revolucije, književnosti, nasilja i apsurda.

Rusija je u Jerofejevljevom svetu retko samo zemlja. Ona je mit, bolest, san, eksperiment, grobnica, pozornica i laboratorija. Akimudi polazi od zastrašujuće i groteskne pretpostavke: šta ako mrtvi ne ostanu mrtvi? Šta ako prošlost fizički ustane i zatraži svoje mesto među živima? I šta ako se iz tog sudara rodi novi bog — ne kao spasenje, nego kao poslednji oblik haosa?

U romanu Akimudi, Viktor Jerofejev pretvara Rusiju u poligon mističnog eksperimenta. Mrtvaci vaskrsavaju. Živi ratuju sa mrtvima. Revolucija, ljubavno ludilo, seks, svirepost, svetost i apsurd mešaju se u svetu u kome više nije jasno da li Rusija ima istoriju — ili istorija ima Rusiju.

Iz tog haosa izranja Akimud, „novi bog“, figura koja istovremeno liči na lidera, kiborga, pseudoboga i proizvod kolektivnog mita. On nije spasenje. On je znak da se svet već previše udaljio od ljudskog.

Jerofejev u ovom romanu ulazi u otvoreni sukob sa ruskom književnošću i njenim mrtvim velikanima. Tolstoj, Dostojevski, Gogolj, Nabokov, Doktor Živago, Zli dusi — sve se vraća, citira, izvrće, oživljava i pretvara u deo velike groteskne mašine. Kao da čitava tradicija izlazi iz groba da još jednom pokaže da Rusija ne može da pobegne od sopstvenih duhova.