TUMAČENJE VELIKOPOSNE MOLITVE PREPODOBNOG JEFREMA SIRINA - Luka Krimski

Ovu molitvu prepodobnog Jefrema Sirina sveti Luka Krimski naziva molitvom čistog srca zato što se, kako veli, izlila iz savršeno očišćenog i svetog srca i iz uma prosvećenog Božjom blagodaću. Sveti Jefrem Sirin moli Boga da ga izbavi od svega što je poročno i Bogu mrsko i da ga udostoji vrlina.

„Vi znate da je ovo molitva prepodobnog Jefrema Sirina. O njoj sam vam već ponešto govorio.

Zašto naša sveta Crkva ovoj molitvi poklanja posebno mesto u bogosluženju i zašto se toliko puta ponavlja na bogosluženjima tokom Velikog posta?

Svakako ne bez razloga! Verujem da razlog srcem i sami osećate jer ova molitva, kao ni jedna druga, prodire u samo srce i čovek oseća njenu izuzetnu i jedinstvenu moć, njenu božansku moć. To je zato što se ova molitva izlila iz savršeno očišćenog i svetog srca i iz uma prosvećenog Božjom blagodaću, uma koji je postao pričasnik Hristovog uma. Otuda takva moć i takvo tajanstveno dejstvo ove čudesne molitve na hrišćansko srce.

Bez obzira što je veoma kratka, ona sadrži ogromno bogatstvo misli i osećanja, pa zato o bogatstvu te čudesne molitve treba često i govoriti.

Na samom početku reći ću da je od izuzetnog značaja činjenica da Sveti Jefrem Sirin moli Boga da ga izbavi od svega što je poročno i Bogu mrsko i da ga udostoji vrlina, najbitnijih, uzvišenih vrlina. Zašto moli baš to? Postoje ljudi, a takvih je naročito bilo u pagansko doba, koji su se u svemu oslanjali na sebe i mislili da sve mogu postići snagom svog uma i osećanja. I danas postoje ljudi koji ne shvataju da je mnogo šta, posebno ono najbitnije i najdragocenije, skriveno od našeg uma i nedokučivo za naša osećanja. Ljudi koji to shvataju uvek imaju na umu ono što je rekao Sveti Apostol Pavle: Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim (Rim 7, 15). Ovako govori veliki prvovrhovni apostol koji uviđa svoju nemoć da hodi putem dobra i koji je duboko svestan da njegovo telo ima ogromnu vlast nad njim, telo koje ga muči i koje srcu ne dozvoljava da se vine ka Bogu. Tugovao je i u duši patio što nije činio ona dobra kojih je njegova duša bila žedna, nego zlo koje nije želeo da čini.

Duboko svestan toga, Sveti Jefrem Sirin molio je Boga da ga izbavi od poroka i da mu da snage da čini dobro. Samo od Boga možemo dobiti snagu da činimo dobra dela i samo od Boga dobijamo snagu da se oslobodimo poroka. Naslućuje to duša svakog hrišćanina. Zato nas se molitva Svetog Jefrema i dotiče.

Proniknite još dublje u ovu molitvu i razmislite zašto se u njoj jednostavno ne traži da nas Bog izbavi od određenih poroka i da nam dȃ određene vrline, nego se veli: “duh lenosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja, ne daj mi“. Veoma je važno shvatiti zašto se govori o duhu poroka i o duhu vrlina.

Vi znate da stvari imaju svoj duh i njima svojstven miris. Ako u vašoj sobi ostanu vaše stvari, posuđe i sve ono što ste tu za vreme života upotrebljavali i ako soba bude zatvorena, u njoj će ostati vaš miris, duh tih stvari. Ili, ako u neku posudu uspete nešto što je prijatnog mirisa, a potom posudu ispraznite i isperete, znate da će taj miris dugo u njoj ostati, a ako je to bilo nešto što zaudara, onda će se dugo osećati duh koji zaudara.

Isto to se događa i u ljudskoj duši. Poroci u koje čovek zapadne i zgreši ostavljaju svoj duh u njegovoj duši, dok dobra koja čini ostavljaju svoju svetlost. Ako je čovek uvek činio rđava dela i ako mu je duša prožeta porocima, u duši će zauvek ostati duh tih poroka. Ako, pak, čovek živi čestitim hrišćanskim životom, ako čini mnoga dobra dela i stalno dušu osvećuje molitvom, onda on biva prožet duhom molitve, duhom vrlina i duhom pravednosti.

Znamo iz životnog iskustva da nakon kratkog poznanstva, a ponekad čak i pri prvom susretu možemo naslutiti kakvog je duha neki čovek. Kad se sretnemo s pobožnim čovekom, s čovekom koji hodi putem Hristovim, osećamo Božiji miris koji se izliva iz njegovog srca. Ako se pak sretnemo s čovekom koji je ogrezao u gresima, naslućujemo kakvog je duha taj čovek. To je slično kao kad pas sledi miris, koji čovek ostavlja iza sebe kao trag, i dovodi nas do tog čoveka.

Svaki čovek ima svoj duh! Sveti Jefrem Sirin ne samo da moli Boga da mu dade duh vrlina i da ga oslobodi duha poroka, nego i da ne bude čak ni traga od poroka i da duša bude Hristom miomirisna.

Treba reći da se mnogo lakše osloboditi pojedinih poroka, nego duha tih poroka. Taj duh izuzetno snažno vlada našim srcem i potpuno ga se osloboditi moguće je samo postepeno i moleći Boga za pomoć, moleći Ga da nas On izbavi od tog pogubnog duha.

Tako treba shvatiti ove reči Jefrema Sirina.“

ТУМАЧЕЊЕ ВЕЛИКОПОСНЕ МОЛИТВЕ ПРЕПОДОБНОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА Лука Кримски