Ubistvo Komtura - deo 1, Ideja se ukazuje – Haruki Murakami

Šta ako se, baš onda kada vam se život raspadne i povučete se u tišinu, na tavanu jedne usamljene kuće pojavi slika koja ne želi samo da bude gledana — nego da vas uvede u svet u kome ideje dobijaju telo, a stvarnost počinje da se ponaša kao metafora?

Postoje trenuci kada se čovek povuče iz života jer više ne zna kako da u njemu učestvuje. Spolja se možda ne događa ništa dramatično: jedna kuća, jedan atelje, nekoliko poznanstava, jedna slika. Ali iznutra počinje pomeranje. Murakami piše upravo o tom stanju između: kada ste još uvek u stvarnosti, ali osećate da je ona postala porozna; kada umetnost više nije predmet posmatranja, nego vrata kroz koja ulaze vaši strahovi, želje i skrivena značenja.

Glavni junak romana je portretista koji, nakon što mu žena saopšti da želi razvod, napušta dotadašnji život i povlači se u kuću slavnog slikara Tomohika Amade u planinskoj oblasti. Kuća deluje kao privremeno sklonište, mesto gde bi mogao da se sabere, slika i preživi prazninu. Ali na tavanu pronalazi skriveno platno pod nazivom Ubistvo Komtura — neobično delo naslikano u tradicionalnom japanskom stilu, a inspirisano scenom iz Mocartovog Don Đovanija.

Od tog trenutka svakodnevica počinje polako da se menja. Pojavljuje se zagonetni komšija Menšiki, bogat, elegantan i teško čitljiv čovek koji naručuje portret i uvlači slikara u priču koja se širi daleko izvan obične narudžbine. Tu su i zvuk zvona iz šume, tajna jama, devojčica Mari, senke prošlosti, istorijska sećanja i sama Ideja, koja se u Murakamijevom svetu ne pojavljuje kao apstraktan pojam, nego kao prisustvo koje može razgovarati, delovati i zahtevati odgovor.

Šta ako umetničko delo nije samo nešto što gledate?
Šta ako i ono gleda vas?

„Istina je predstava, a predstava je istina. . . skrivena značenja i metafore ne treba objašnjavati rečima. Treba ih shvatiti. “