Ubistvo Komtura - deo 2, Metafora kreće – Haruki Murakami

Šta ako metafora ne ostane mirno zatvorena u slici, nego počne da se kreće kroz vaš život — vodeći vas kroz podzemlje straha, sećanja i želje, sve dok ne shvatite da povratak u stvarnost nije moguć bez prolaska kroz ono što ste najviše potiskivali?

Postoje trenuci kada više nije dovoljno razumeti šta se dogodilo. Morate proći kroz to. Kroz sopstvenu usamljenost, strah, krivicu, želju, prošlost, neobjašnjive veze sa drugim ljudima i one tamne prostore u sebi koje ste izbegavali. Murakami u drugom delu pokazuje da metafora nije ukras jezika, nego put: nešto što nas vodi tamo gde logika ne može, ali gde se ponekad otkriva ono najstvarnije.

U drugom delu romana, slikar koji je u kući poznatog japanskog umetnika Tomohika Amade pronašao skrivenu sliku Ubistvo Komtura ulazi u još dublji sloj misterije. Slika inspirisana Mocartovim Don Đovanijem više nije samo neobično umetničko delo. Ona postaje početak putovanja kroz svet u kome Ideja i Metafora dobijaju gotovo opipljivo prisustvo, a granica između realnosti i onoga što dolazi iz snova postaje sve tanja.

Murakami polako širi priču: tu su Menšiki, zagonetni sused čija se uglađenost pretvara u sve složeniju unutrašnju dramu; devojčica Mari, čije prisustvo otvara pitanje porekla, bliskosti i odgovornosti; tajna jama, zvono, prolazi, odsustva, nestanci i povratak u stvarnost koji više ne može biti isti. Kroz sve to, junak prelazi put od čoveka koji posmatra i slika druge do čoveka koji mora da se suoči sa sobom, sa svojim prošlim Ja i sadašnjim Ja, sa pitanjem šta zaista želi i šta iza njega ostaje.