Večni muž – Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Najopasniji ljubavni trougao ponekad počinje kada je žena već mrtva.

Ostaju muž i bivši ljubavnik: jedan ponižen, smešan, bolan i opasan; drugi inteligentan, umoran i moralno nečist. Između njih više nema žene koja bi govorila, optužila ili objasnila, ali upravo njeno odsustvo postaje najjača sila romana. Ona je mrtva, a ipak i dalje određuje svaki pogled, svaku rečenicu, svako sećanje i svaku mogućnost osvete.

„Večni muž“ nije samo prevareni muž, nego čovek zarobljen u ulozi koju je prihvatio, a nikada nije razumeo. Njegovo poniženje traje duže od ljubavi; njegova ljubomora živi i posle smrti žene; njegova potreba da bude priznat, obeštećen ili osvećen pretvara susret sa ljubavnikom u psihološku igru bez čistog pobednika.

Roman boli zato što niko u njemu nije sasvim nevin. Ljubavnik pokušava da se udalji od prošlosti, ali prošlost dolazi pred njega u obliku čoveka koga je ponizio. Muž deluje smešno, ali iz te smešnosti curi otrov. A mrtva žena, odsutna i neuhvatljiva, ostaje centar oko kojeg se dvojica živih i dalje vrte.

„Glavna osobina takvog muža je – poznati ukras na glavi.“

Kratak, napet i nemilosrdno precizan roman o tome kako poniženje može postati sudbina — i kako čovek ponekad čitav život odigra u ulozi iz koje nikada nije umeo da izađe.