Vukovlad – Paolo Maurensig

„Da li verujete u moć Zla?“ Gotska bajka o zlu koje ne dolazi samo iz šume i legende, nego iz čoveka — iz onog tamnog mesta gde se strah, nasilje i poslušnost spremaju da postanu istorija.

Postoje vremena u kojima priroda kao da utihne pre nesreće. Ljudi nastavljaju da žive, sela dišu svojim ritmom, priče kruže kao stare bajke, ali negde ispod svega oseća se dolazak nečega mračnog.

Roman počinje pitanjem koje zvuči jednostavno, ali odmah otvara vrata tame. Iz tog pitanja Maurensig gradi priču koja ima oblik bajke, ali ne i njenu bezazlenost. U njoj se pojavljuje legenda o vukodlacima, o ljudima koji prelaze granicu između ljudskog i zverskog, ali ta legenda ne služi samo da bi uplašila čitaoca. Ona postaje način da se nasluti istorija koja dolazi: vreme uoči Drugog svetskog rata, trenutak kada se Evropa sprema da ponovo upozna čoveka kao grabljivca.

Vukovlad se može čitati kao gotski roman, kao mračna bajka, kao priča o predanju, ali i kao alegorija o zlu koje stalno traži novo telo. Maurensig pokazuje da legenda o vukodlacima nije samo priča o čudovištima iz šume. Mnogo je strašnije kada se vuk pojavi u čoveku: u njegovoj želji za moći, u sposobnosti da se pridruži čoporu, u spremnosti da nasilje opravda kao nužnost, zakon, poredak ili istorijski zadatak.

Atmosfera romana je gusta, hladna i zloslutna. Kao da se sve odvija u trenutku kada se svet još nije srušio, ali je već počeo da puca. Upravo zato Vukovlad ima posebnu snagu: on ne prikazuje rat direktno, nego njegovu senku pre nego što padne. U toj senci stara bajka postaje proročanstvo, a pitanje o moći Zla postaje pitanje o tome koliko je civilizacija krhka kada se u čoveku probudi ono vučje.

„Uvek postoji neka vrsta protivotrova Zlu koje, inače, u ljudskom umu pronalazi plodno tlo da se raširi i ponovo rodi. “