Zapisi iz mrtvog doma – Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Dostojevski je jednom već bio mrtav. 

Osuđen na streljanje, izveden pred smrt, a zatim u poslednjem trenutku vraćen u život — ne u slobodu, nego u sibirsku robiju.

Iz tog iskustva nastali su Zapisi iz mrtvog doma.

Ovo nije samo knjiga o zatvoru. Ovo je knjiga o ljudima koje je društvo proglasilo izgubljenima: zločincima, ubicama, lopovima, nasilnicima, poniženima, ogorčenima, ljudima na dnu. Ali Dostojevski u njima ne vidi samo krivicu. Vidi tajnu čoveka. Vidi Vaskresenje.

U sibirskom kazamatu on otkriva ono što će kasnije nositi čitavu njegovu književnost: da čovek nije jednostavan, da zločin ne iscrpljuje dušu, da patnja ne čini automatski svetim, ali može otvoriti najdublja pitanja; da je sloboda strašna i sveta; da i najpali čovek još nosi glad za životom, ponosom, poštovanjem i Bogom.

Zapisi iz mrtvog doma su knjiga iz koje izrasta veliki Dostojevski. Bez nje je teško do kraja razumeti Zločin i kaznu, Idiota, Zle duhove i Braću Karamazove.

Jer ovde, u mrtvom domu, Dostojevski prvi put vidi čoveka tamo gde više nema maski — i upravo tamo otkriva da duša nije mrtva čak ni kada je svet već sahrani.

Čitajte je kada želite da razumete odakle počinje pravi Dostojevski: ne samo kao romanopisac velikih ideja, nego kao čovek koji je prošao kroz smrt, robiju i susret sa ljudima koje je svet otpisao. 
„Čovek je biće koje se na sve navikava, i mislim da je to najbolja njegova definicija. “