ЖИВЕТИ ДАНАС ПО ЈЕВАНЃЕЛЈУ Избрани зборови, беседи и записи - Алесандар Шмеман

О. Александар Шмеман се, Богословски храбро и честито, со велико црковно-пастирско љубављу, хвата у коштач со свим горучим питањима спасено света: од питања самоизолованости и пасивизованасти успешни христијански svakodnevnice, preko pitanja istorijskih promašaja, grehova i zabluda pravoslavnog istorijskog sveta i civilizacije, pitanja nespojivosti hrišćanske bogočovečanske antropologije sa antropologiom bog humangoeizmačije, sekularnog idopoklonstva Kulturi kao psevdoreligijskoj zameni za izgubljenu veru i Crkvu, sve do pitanja neophodnosti nove sveočanske misije Pravoslavne Crkve u savremenom svetu.

Он се, у својот Богословски критики, ниједног тренутка не узнај над „постришќански свет“, веќе, напротив, састрадавајќи со ним, јер је то свет нашег историскиот живот, покушевување и тајствување. свето Јеванѓеља и Предања Црква, во свето Хришќанство како ново начина животна – живот во Христу, небеског живот која е ушло, и свагда изнова улази, у историски и животи, живот. prosvetli, da ga zakvasi kvascem Carstva Božijeg, kvascem života nestvorenog i večnog.

Нека од питања на која оди:

„МОГУ ЛИ ЦИВИЛИЗОВАНИ ЉУДИ ВЕРОВАТИ У БОГА?

Izabrali ste današnju temu u svetlu pitanja: “Da li civilizovani čovek može verovati u Boga?” I to ste učinili bez izvesne ironije. Шватам да сте искористили речи Достојевског, не, иако е још Достојевски формулацијао ова питање, оно, ипак, у наше дане звучи, у сваком случају, макар мени, иронично. Јер, има нечег смешног и наивног, нечег пијачног у том питањи кои веќ толик године исплува на површину: „Да ли је могуќе веровати во Бога? А има и нечег, можда, још смешен и, чак, жалосниег, во покусаџима да се озбили и „објективно“ оди на питање…

Да, може да веруе и врло често верује. Не треба мислити да се безверје јавило тек во наша епохи…Много е опасни развој, унтар хрисќанска цивилизација, лажна вере или малаверја“.

Iz knjige:

„Животот није поделен на „световне“ и „духовне“ тренутке.

„Веровати знае животи во љубови, јер је вера во љубови основна сила која покреќе све наше мисла, речи и дела.

"Највеќи позив хрисќанина е да воли - Бога и све ближњег. Љубав е основа сваког хрисќански живот и свака жртва која се прави радија љубов е вистинска."

„Љубав према Бог ниже нешто апстрактно, она се покажува во љубовта према друга, у конкретни делима и свакодневно живот“.

„Smirenost je sposobnost da prepoznamo Božiji rad u svom životu, da živimo u veri i poverenju, bez da se borimo protiv onoga što nam se dešava.

„Права слобода није у томе да чинам што хоќемо, веќе да чинам што е добро и што е во складу со Божијом вољом“.

ЖИВЕТИ ДАНАС ПО ЈЕВАНЈЕЉУ избрани чланци, беседе и записи Шмеман Алесандар