Zona – Sergej Dovlatov

Logor iz ugla čoveka koji nije bio iza bodljikave žice, nego pored nje — u uniformi, među čuvarima, u svakodnevici gde nasilje postaje posao, navika i službeni red.

Zona nije knjiga koja čitaocu dopušta laku podelu na „njih“ i „nas“. Dovlatov ne piše iz ugla osuđenika, nego bivšeg nadzornika, čoveka koji se seća sistema kojem je pripadao. Zato je njegov pogled neprijatan: uniforma ne daje moralnu visinu, a logor ne otkriva samo krivicu zatvorenika, nego i slabost onih koji ih čuvaju.

U tim pričama nema svečane tragedije. Ima straže, naredbi, straha, sitne vlasti, gluposti, poniženja, dosade, šala i ljudi koji se polako navikavaju na ono na šta se ne bi smelo navići. Upravo ta običnost pogađa najjače: logor nije prikazan samo kao mesto užasa, nego kao sistem u kojem čovek može da nastavi da jede, pije, priča viceve i izvršava dužnost dok se tuđi život ponižava pred njim.

Dovlatov piše hladno, kratko i ironično, bez potrebe da sebe predstavi čistijim nego što jeste. Zato Zona nije samo knjiga o logoru, nego o opasnom trenutku kada čovek prestane da se pita šta radi, jer je sve već postalo deo službe.